Изборник
Za preglede koji koriste jonizirajuće zračenje (PET/CT skener), uvek je potreban predlog (uput) specijaliste, čak i ako sami plaćate pregled.
Pregledi ultrazvuka mogu se obaviti bez uputa specijaliste – u tom slučaju celi trošak snosite prema našem cenovniku. (nije pokriveno zdravstvenim osiguranjem).
Lekar specijalista daje predlog za PET/CT skener, ostale ultrazvučne preglede može preporučiti i lekar opšte prakse.
Za plaćene preglede (ukoliko pregled nije pokriven zdravstvenim osiguranjem) prihvatamo gotovinu, kartično plaćanje kao i uplatu putem tekućeg računa.
Pre svakog PET-CT pregleda, potrebno je da ne jedete najmanje 4 sata pre dolaska na pregled.
Možete konzumirati tečnosti poput čiste vode i neslađenog čaja (posebno je važno da se dovoljno hidrirate, posebno tokom letnjih meseci).
Nikako nekonzumirajte kafu, alkoholna pića, sokove i voćne sokove, slatka pića, gazirana mineralna voda i mleko.
Postoji javni parking u neposrednoj blizini.
Pre PET/CT skeniranja važno je izbegavati konzumiranje hrane ili pića nekoliko sati pre procedure (konzumiranje vode je dozvoljeno).
Nikako ne konzumirajte slatkiše ili namirnice koje sadrže visok nivo šećera, jer to može uticati na rezultate skeniranja.
Preporučuje se nošenje udobne i lagane odeće bez metalnih delova. Takođe, pre samog skeniranja potrebno je ukloniti sav nakit, posebno onog koji sadrži metalne delove. Metalni predmeti mogu izazvati artefakte na snimcima i ometati tačnost rezultata skeniranja.
PET-CT skeniranje nije bolno. Pacijent može osećati blagu nelagodnost prilikom ubrizgavanja radiofarmaceutika, ali sam postupak snimanja je bezbolan.
Za preglede koji koriste jonizirajuće zračenje (PET/CT skener), uvek je potreban predlog (uput) specijaliste, čak i ako sami plaćate pregled.
Pregledi ultrazvuka mogu se obaviti bez uputa specijaliste – u tom slučaju celi trošak snosite prema našem cenovniku. (nije pokriveno zdravstvenim osiguranjem).
Simptomi problema sa štitnom žlezdom mogu uključivati umor, gubitak ili dobijanje težine, promene raspoloženja, promene u radu srca, suvu kožu, gubitak kose, promene u menstruaciji kod žena, i mnoge druge.
Dijagnoza bolesti štitne žlezde obično se postavlja kombinacijom fizičkog pregleda, krvnih testova za merenje nivoa hormona štitne žlezde (TSH, T3, T4), i slikovnih testova poput ultrazvuka ili scintigrafije.
Najčešće bolesti štitne žlezde uključuju hipotireozu (smanjenu funkciju), hipertireozu (povećanu funkciju), autoimune bolesti poput Hašimoto tireoiditisa ili Gravesove bolesti, nodularne promene i tumore.
Tretman za bolesti štitne žlezde zavisi od vrste i ozbiljnosti bolesti. Može uključivati lekove, kao što su hormoni štitne žlezde, radioaktivni jod, hirurške intervencije ili druge terapijske modalitete.
Redovni kontrolni pregledi za štitnu žlezdu preporučuju se svake godine ili prema uputstvima lekara, posebno osobama koje već imaju dijagnostikovanu bolest štitne žlezde.
Nelečene bolesti štitne žlezde mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčane probleme, osteoporozu, reproduktivne probleme, mentalne promene i druge zdravstvene probleme.
Ishrana može imati određeni uticaj na zdravlje štitne žlezde, posebno u slučaju joda i selena, koji su esencijalni za njenu funkciju. Ishrana bogata ovim mineralima može doprineti optimalnom funkcionisanju štitne žlezde.
Da, trudnoća može imati značajan uticaj na funkciju štitne žlezde. Trudnice mogu biti podložne hormonalnim promenama koje mogu uticati na rad štitne žlezde, što može zahtevati posebno praćenje i tretman.